Vla­din plan sa­na­ci­je bu­džet­skog de­fi­ci­ta i jav­nog du­ga, ko­ji je sa­stav­ni dio pred­lo­ga bu­dže­ta za na­red­nu go­di­nu, ne­pot­pun je do­ku­ment sa štu­rim i pro­iz­volj­nim pro­jek­ci­ja­ma, ko­ji otva­ra pi­ta­nje da li je za­du­že­nje od 2,6 mi­li­jar­di eura u na­red­nih pet go­di­na re­al­no pred­vi­đe­no, ili će bi­ti znat­no ve­će, na­ve­de­no je iz Is­tra­ži­vač­kog cen­tra Mre­že za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra.
– Ako se ima u vi­du da se Vla­da po­sled­njih go­di­na ve­ći­nom za­du­žu­je ra­di po­kri­va­nja li­kvid­no­sti i fi­nan­si­ra­nja bu­dže­ta, te da se u sed­mo­go­di­šnjem pe­ri­o­du 2009–2015. go­di­ne za­du­ži­la mi­li­jar­du eura vi­še ne­go što je pr­vo­bit­no pro­cje­nji­va­la, ja­sno je da bi bu­du­ći plan za­du­že­nja od 2,6 mi­li­jar­di la­ko mo­gao bi­ti pre­ma­šen. Pri to­me ne­vje­ro­vat­no je da je sa­na­ci­o­ni plan pri­pre­mljen na sa­mo 20 stra­ni­ca i bez do­volj­no re­le­vant­nih obra­zlo­že­nja, pa se sti­če uti­sak da Vla­da no­vog pre­mi­je­ra Du­ška Mar­ko­vi­ća ni­je ima­la stvar­nu na­mje­ru da se ozbilj­ni­je po­za­ba­vi ovim zna­čaj­nim pi­ta­njem, već je sa­mo for­mal­no za­do­vo­lji­la oba­ve­zu iz Za­ko­na o bu­dže­tu i fi­skal­noj od­go­vor­no­sti, ko­ji pro­pi­su­je do­no­še­nje sa­na­ci­o­nog pla­na ka­da dr­žav­ni dug pre­đe 60 od­sto BDP-a – na­ve­li su iz MANS-a.
Iz te NVO su na­ve­li da Vla­da, ka­ko bi vra­ti­la ogrom­ne du­go­ve do­ma­ćim i me­đu­na­rod­nim ban­ka­ma, ot­pla­ti­la ra­ni­je pre­u­ze­te oba­ve­ze, po­put re­sti­tu­ci­je, sta­re de­vi­zne šted­nje i slič­no, te obez­bi­je­di­la li­kvid­nost hro­nič­no pra­zne dr­žav­ne ka­se, pla­ni­ra da se u na­red­nih pet go­di­na pro­sječ­no za­du­žu­je po­la mi­li­jar­de go­di­šnje, sma­tra­ju­ći da će to bi­ti do­volj­no da po­kri­je sve „ru­pe“.
– Me­đu­tim, po­da­ci Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja iz pret­hod­nog sed­mo­go­di­šnjeg pe­ri­o­da, od­no­sno od 2009. do kra­ja 2015, po­ka­zu­ju da su vla­di­ne prog­no­ze o po­treb­nom ni­vou za­du­že­nja bi­le pot­pu­no po­gre­šne, jer se u tom pe­ri­o­du za­du­ži­la 2,7 mi­li­jar­di, a u pro­cje­ni je „oma­ši­la“ za ne­stvar­nih mi­li­jar­du eura. Ta­ko je Vla­da u 2009. pla­ni­ra­la da se za­du­ži 177,8 mi­li­o­na, a za­du­ži­la se 256,7 mi­li­o­na, go­di­nu ka­sni­je je sma­tra­la da joj je do­volj­no 91,7 mi­li­o­na, a po­zaj­mi­la je čak 225,4 mi­li­o­na, dok je u 2011. pro­jek­to­va­la za­du­že­nje od 150 mi­li­o­na, a ostva­ri­la ga u iz­no­su od 234,6 mi­li­o­na. Bu­dže­tom za 2012. Vla­da je pred­vi­dje­la za­du­že­nje od 308 mi­li­o­na, a do kra­ja iste go­di­ne su­mu uve­ća­la na 321,5 mi­li­o­na, u 2013. je plan bio 205,9 mi­li­o­na, a stvar­no za­du­že­nje 333,8 mi­li­o­na, da bi 2014. pred­vi­dje­la po­zaj­mi­ce od 227,9 mi­li­o­na, a one su do­sti­gle čak 535,7 mi­li­o­na. Ko­nač­no, u 2015. plan za­du­že­nja je od­re­đen na 634 mi­li­o­na, a Vla­da ga je u toj go­di­ni pre­ma­ši­la za 200 mi­li­o­na, od­no­sno uze­la je po­zaj­mi­ca 832,8 mi­li­o­na. Ko­nač­ni po­da­ci za ovu go­di­nu, u ko­joj je pro­jek­to­va­no za­du­že­nje od 544 mi­li­o­na, bi­će po­zna­ti tek u na­red­noj go­di­ni – na­ve­li su iz MANS-a.
Za ne­ke od fi­skal­nih mje­ra, ka­ko su is­ta­kli, ko­ji­ma pla­ni­ra rast pri­li­va u na­red­nom pe­ri­o­du, po­put uve­ća­nja pri­mi­ta­ka od 10 mi­li­o­na go­di­šnje po osno­vu skri­ve­nih opo­re­zi­vih pri­ho­da, ili ve­će go­di­šnje na­pla­te za 15 mi­li­o­na po osno­vu za­ra­da iz ta­ko­zva­ne si­ve zo­ne, sa­na­ci­o­ni plan ne sa­dr­ži do­volj­no ar­gu­men­to­va­ne po­dat­ke ko­ji bi po­ka­za­li da će pri­ho­di za­i­sta i bi­ti ostva­re­ni.
Po­red to­ga, ka­ko su is­ta­kli iz MANS-a, Vla­di je u sa­na­ci­o­nom pla­nu za pro­cje­nu ra­sta eko­no­mi­je kao je­dan od pa­ra­me­ta­ra po­slu­ži­la pro­cje­na in­ve­sti­ci­o­nih ula­ga­nja u tro­go­di­šnjem pe­ri­o­du (2017, 2018. i 2019. go­di­na) od čak 2,7 mi­li­jar­di, ali ni­je na­ve­la ko­je su to sve in­ve­sti­ci­je ko­je bi bi­le re­a­li­zo­va­ne u tom obi­mu.
– Po­je­di­nač­no naj­ve­ća in­ve­sti­ci­ja u ze­mlji tre­nut­no je di­o­ni­ca auto­pu­ta, za či­ju iz­grad­nju bi u na­red­ne tri go­di­ne mo­glo da bu­de po­tro­še­no oko 700 mi­li­o­na eura. U sek­to­ru ener­ge­ti­ke re­a­li­zu­je se pro­je­kat pod­mor­skog ka­bla i gra­di niz ma­njih ener­get­skih obje­ka­ta, ali oni ne mo­gu pre­ma­ši­ti su­mu od ne­ko­li­ko sto­ti­na mi­li­o­na eura, dok je pro­je­kat iz­grad­nje no­ve ter­mo­e­lek­tra­ne u Plje­vlji­ma pod zna­kom pi­ta­nja – na­ve­de­no je iz MANS-a.
J.V.

„Fi­lu­ju”
po­dat­ke o ra­stu

Na Pri­mor­ju se, ka­ko su is­ta­kli iz MANS-a, re­a­li­zu­je vi­še tu­ri­stič­kih pro­je­ka­ta.
– Svi pro­jek­ti iz raz­li­či­tih obla­sti te­ško da mo­gu ge­ne­ri­sa­ti ukup­nu vri­jed­nost od 2,7 mi­li­jar­di u tro­go­di­šnjem ro­ku, pa osta­je ne­ja­sno da li Vla­da pri­kaz ogrom­nih ula­ga­nja ko­ri­sti za „fi­lo­va­nje“ po­da­ta­ka o eko­nom­skom ra­stu, ili su u me­đu­vre­me­nu ugo­vo­re­ni ne­ki in­ve­sti­ci­o­ni pro­jek­ti o ko­ji­ma jav­nost još ni­šta ne zna. Na kra­ju, iako for­mal­no pro­kla­mu­je da je je­dan od nje­nih ci­lje­va za­šti­ta so­ci­jal­no naj­u­gro­že­ni­jih slo­je­va dru­štva, iz pred­lo­že­nih mje­ra se to ne bi mo­glo za­klju­či­ti, po­seb­no ima­ju­ći u vi­du da se pla­ni­ra sma­nje­nje na­kna­da za maj­ke, od­la­ga­nje pri­mje­ne is­pla­te dječ­jeg do­dat­ka za po­je­di­ne ka­te­go­ri­je, te uvo­đe­nje ak­ci­za ko­je će po­ve­ća­ti ci­je­nu go­ri­va za sve po­tro­ša­če. Ka­da se sve pret­hod­no ima u vi­du, oči­gled­no je da Vla­da na­sta­vlja ne sa­mo sa sti­hij­skom i ne­do­volj­no pro­mi­šlje­nom bu­džet­skom po­li­ti­kom, već te­ret kri­ze upor­no pre­ba­cu­je na naj­u­gro­že­ni­je gra­đa­ne, umje­sto da uzme od onih ko­ji ima­ju naj­vi­še – sa­op­šte­no je iz MANS-a.